Tema granica ušla je na velika vrata u sve sfere rada sa ljudima, i to najčešće sa receptima kako na najbolji način reći „NE“ drugima, kako zaštiti sebe i svoj psihološki, emotivni prostor pa i život. Međutim, granice su mnogo više od toga.
Granice govore o tome KO STE VI, koje su vaše životne vrednosti, misli, vaše žudnje i potrebe. A gde su žudnje, vrednosti, potrebe, tu su i emocije.
Dalje, emocije su neophodne da biste živeli svoj život na najbolji mogući način. Kako ćemo znati gde je naša granica sa drugima, ako ne znamo gde su granice unutar nas samih?
Teško je doći do sebe dok slušamo sve druge oko nas dok govore kako treba živeti i šta raditi, a čak i kada ne govore, glasovi naših mama, baka, tata, deka, ma svih onih koje smo voleli, duboko su u nama.
Tu su i očekivanja koja smo sebi nametnuli kroz sve naše uloge: „da li sam dobra majka ako uradim to i to?“ (ovo je takođe postavljanje granica), „ da li sam dobra ćerka/sin ako uradim ili ne uraadim to što se traži od mene“?, „ ako sada odbijem da budem od pomoći, da li ću izgubiti ovo prijateljstvo?”.
Ovo su samo neka od pitanja koje mi ljudi postavljaju u radu sa granicama.
Dakle, nije lako postavljati granice ali kada to naučimo sve postaje lakše i lepše. Za sve što želimo da dobijemo, moramo nešto i da „damo“ zar ne? Nekada i treba da pustimo da neki odnosi odu…